UK flag1

English version of site

 *   *   *

Акредитован Одлуком Комисије за акредитацију и проверу квалитета Републике Србије, бр. 612-00-00595/2014-04 од 26.09.2014. године.

 

Овде можете преузети насловну страну Техничког упутства за израду завршног рада на основним академским студијама...

 

1. ЗАВРШНИ РАД

 

Завршни рад на основним академским студијама је предметни рад који представља завршни део студијског програма тих студија и ради се у току шестог семестра трогодишњих студија, односно у току осмог семестра четворогодишњих студија.

Студент који положи све испите утврђене студијским програмима и изради завршни рад, стиче право да полаже завршни испит.

Завршним испитом, односно одбраном урађеног завршног рада који је самостални научно-стручни рад студента, студент завршава студије одговарајућег нивоа.

Тема за израду завршног рада мора бити у уској зависности с предметима на одређеном студијском програму.

Студент добија тему завршног рада на почетку семестра у коме се ради завршни рад.

Тема завршног рада одређује се тако, да је од непосредног значаја за коначно стицање знања, вештина и радних способности свршеног студента одговарајућег нивоа студија.

Предлог теме за завршни рад утврђују наставник - ментор и студент.

Ментори на завршним радовима су наставници из сталног радног односа, или по уговору.

Студент тему за завршни рад пријављује на посебном обрасцу Факултета, коју оверава наставник предложен за ментора.

Наставника - ментора и тему за завршни рад одобрава Веће.

Студент може својом вољом једанпут променити ментора или тему завршног рада, уз сагласност Већа. Наставник – ментор је обавезан да студенту пружи упутства за израду завршног рада, усмеравајући га да стечена теоријска и практична знања примени тако, да завршни рад буде од користи за развој, односно унапређење менаџмента. Наставник – ментор стално контролише фазе израде завршног рада, упућује студента на потребне корекције и коришћење литературе која може допринети квалитету и целовитости рада.

Студент предаје Факултету пет примерака завршног рада потписаних од стране ментора, одштампаних на рачунару и повезаних у тврд повез, са потребним прилозима (цртежи, фотографије, дијаграми, нова менаџерска решења, и сл.).

Када надлежна служба Факултета утврди да је студент испунио услове за полагање завршног испита, односно одбрану завршног рада, рад са потребном документацијом доставља комисији пред којом студент полаже испит.

Завршни рад се брани у облику усменог испита. Полагање завршног испита је јавно. Заказивање полагања завршног испита обавља студентска служба Факултета објављивањем обавештења о одбрани завршног рада на огласној табли и сајту Факултета, најмање три дана пре полагања испита.

Завршни испит се полаже, односно завршни рад се брани образлагањем теме и садржаја рада, као и одговорима на питања чланова комисије, како би се утврдила самосталност студента у изради рада и његов допринос развоју, односно унапређењу менаџмента.

Комисија пред којом кандидат полаже завршни испит може услед недовољне научно-стручне израде рада, или незадовољавајуће одбране рада, вратити завршни рад на допуну – дораду, односно омогућити студенту бољу припрему одбране рада.

Када комисија завршни рад врати студенту на допуну – дораду, односно затражи бољу припрему одбране, студент је дужан да допуну-дораду, односно припрему одбране рада изврши у року који одреди комисија али не дужем од тридесет дана.

Када студент положи завршни испит, комисија утврђује успех студента оценом од 6 (довољан) до 10 (одличан-изузетан).

Студент који не заврши завршни рад до истека школске године, обнавља предмет завршни рад.

  

УПУТСТВО ЗА ИЗРАДУ ЗАВРШНОГ РАДА

 

ИЗБОР ОБЛАСТИ – ТЕМЕ ЗАВРШНОГ РАДА

 Пре коначног дефинисања теме од стране ментора, студенти се најпре одлучују за ужу научну област из које би желели да раде свој завршни рад и то: 

  • Информатичке технологије,
  • Економија,
  • Менаџмент и
  • Организација производње и технологије.

Такође, студенти треба да знају да није увек могуће у потпуности задовољити њихове афинитете по питању избора ментора, па самим тим и тема, због чињенице да:

  • нису сви наставници увек на располагању и као ментори због различитости оптерећења како у наставним тако и ван наставним активностима;
  • постоји ограничен број тема које један наставник-ментор може да прихватиу једној школској години.

 

 НАУЧНА ОБЛАСТ ИНФОРМАТИЧКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

 Предмети који су сврстани у област Информатичке технологије су:

1. Компјутерска технологија I,

2. Компјутерска технологија II,

3. Комуникационе технологије,

4. Менаџмент информациони системи,

5. Производни информациони систем,

6. Компјутерске мреже,

7. Електронско пословање,

8. Интернет пословање,

9. Електронска размена података,

10. Базе података у менаџменту,

11. Пословне комуникације.

   

НАУЧНА ОБЛАСТ ЕКОНОМИЈА

 Предмети који су сврстани у област Економије су:

1. Маркетинг,

2. Организација предузећа,

3. Менаџмент финансијских ресурса,

4. Маркетиншки информациони систем,

5. Економика предузећа,

6. Односи с јавношћу,

7. Менаџмент хартија од вредности,

8. Економска анализа,

9. Предузетништво.

  

НАУЧНА ОБЛАСТ МЕНАЏМЕНТ

 Предмети, од интереса за израду завршних радова, који су сврстани у област Менаџмента су:

1. Организација предузећа,

2. Менаџмент,

3. Индустријски менаџмент,

4. Менаџмент квалитета,

5. Предузетништво,

6. Пројектни менаџмент,

7. Еколошки менаџмент,

8. Менаџмент информациони системи,

9. Организационо понашање,

10. Пословне комуникације,

11. Менаџмент људских ресурса,

12. Квантитативне методе,

13. Операциона истраживања.

 

НАУЧНА ОБЛАСТ ОРГАНИЗАЦИЈА ПРОИЗВОДЊЕ И ТЕХНОЛОГИЈЕ

 Предмети који су сврстани у област Организација производње и технологије су:

1. Технолошки процеси,

2. Технолошке машине,

3. Индустријска логистика,

4. Еколошки менаџмент,

5. Менаџмент квалитета,

6. Организација предузећа.

 

СТРУКТУРА ПОГЛАВЉА САДРЖАЈА

  1. Уводна разматрања
  2. Снимак постојећег стања разматраног пословног система
  3. Анализа снимка стања
  4. Пројектовање мера за побољшање постојећег стања
  5. Могућности имплементације пројектованих мера
  6. Спровођење пројектованих мера, односно симулација спровођења
  7. Процена могућих ефеката
  8. Анализа ефеката спроведених мера
  9. Закључак
  10. Списак цитиране и коришћене литературе

 

АНГАЖОВАЊЕ СТУДЕНАТА 

Студијским програмом основних академских студија предвиђен је предмет "Завршни рад". Завршни рад на основним академским студијама је предметни рад који се ради у току осмог семестра четворогодишњих студија. 

 

ПРЕДАВАЊА

На предавањима, у фонду од два часа недељно, студенти добијају детаљне информације од ментора како да квалитетно реализују свој завршни рад што је пропраћено презентацијом практичних примера завршних радова из различитих тематских области. У складу са моделом студирања по Болоњи, присуство предавањима се евидентира и вреднује се, као предиспитна активност, поенима од 0 до 10.

 

САМОСТАЛНИ РАД СТУДЕНАТА У ПОСЛОВНОМ СИСТЕМУ

 У оквиру ове активности студенти, у складу са задатом структуром рада, обављају:

  1. избор пословног система – први одлазак;
  2. снимак постојећег стања - прикупљање потребних података;
  3. спровођење пројектованих мера;
  4. анализа ефеката спроведених мера.

Студенти се најпре опредељују за пословни систем где би радили завршни рад. Ово подразумева одлазак у потенцијални пословни систем и испитивање реалних могућности, на основу информација са предавања, за израду жељене теме.

Студенти успостављају контакт са представником пословног система кога сами одабирају или на препоруку ментора.

При првом одласку у пословни систем студенти предочавају представнику система сврху свог доласка, израду завршног рада, информишу га о теми и о очекиваном обиму свог ангажовања, на основу чега се студенти даље упућују на реализацију рада.

Уколико пословни систем захтева од студената званични допис од стране Факултета за израду завршног рада, студенти се могу за исти обратити ментору.

Студенти самостално организују одласке у пословни систем, према потреби коју намеће динамика рада дефинисана од стране ментора.

У пословни систем треба ићи добро припремљен, што значи:

  • имати унапред припремљени план шта треба тога дана урадити (које податке прикупити, са ким разговарати од запослених и сл.);
  • имати унапред припремљена питања и подпитања за своје саговорнике у систему;
  • увек носити са собом одговарајући радни материјал, свеску, оловку и друго;
  • број одлазака у пословни систем треба да буде оптималан како се запослени у систему не би непотребно узнемиравали у свом раду;

Као представници Факултета и будући менаџери од студената се очекује да буду на нивоу пристојног понашања и одевања.

У случају неорганизованог, стихијског одласка студената у пословни систем може доћи до низа проблема, да студенти не знају коме да се јаве, шта од података да прикупе, да непотребно оптерећују запослене и на крају да заврше посету пословном систему, а да притом не прикупе потребне податке, или чак да прикупе податке који им нису од користи за тему.

Након избора пословног система и дефинисања теме, у договору са ментором, студенти активно отпочињу израду завршног рада редовним одласцима у пословном систему ради прикупљања потребних података, тј. врше снимање постојећег стања у складу са задатом темом.

Од активности које нужно захтевају присуство студената у пословном систему је и тачка имплементација предложених мера која подразумева примену предлога у реалним условима пословања у пословном систему као и анализа ефеката спроведених мера, тј. процена какве резултате дају те мере у пословању упоређивањем снимљеног стања и стања након спровођења.

 

САМОСТАЛНИ РАД СТУДЕНАТА ВАН ПОСЛОВНОГ СИСТЕМА

 Под самосталним радом студената ван пословног система подразумевају се све оне активности за које није неопходан боравак у систему и које студенти могу, у извесном обиму, да обављају самостално без помоћи ментора. У те активности спадају:

  • анализа семинарских радова рађених у изабраном пословном систему, прикупљање стручне литературе, претраживање Интернета (информације у складу са задатом темом);
  • сређивање и систематизација прикупљених података према задатим подтачкама из снимка стања;
  • анализирање тако сређених података са циљем уочавања недостатака и проблема, тј. анализа снимљеног стања
  • пројектовање мера за побољшање постојећег стања на основу анализе стања и уочених недостатака;
  • анализа очекиваних ефеката предложених мера, упоређивањем постојећег стања и пројектованог стања;
  • техничка обрада рада на рачунару према правилима форматизовања која се вреднује, као предиспитна активност, поенима од 0 до 10;
  • израда Power Point презентације као саставног елемента приликом одбране рада која се вреднује, као предиспитна активност, поенима од 0 до 10.
  •  

КОНСУЛТАЦИЈЕ СА МЕНТОРОМ

 На првим консултацијама са ментором студенти предочавају ментору своја размишљања у вези теме и реалну ситуацију у пословном систему коју су претходно испитали. 

Уважавајући те чињенице ментор, у договору са студентима, прецизира тему, тј. дефинише задатак који студенти треба да обухвате договореном темом и то:

  • прецизира снимак постојећег стања, тј. упућује студенте које конкретне податке треба да прикупе у пословном систему и начин на који то треба да ураде;
  • прецизира анализу снимљеног стања, тј. дефинише са ког аспекта треба анализирати прикупљене податке што прецизно указује на правац реализације теме;
  •  

На наредним консултацијама, све до завршетка рада, ментор прати израду рада по фазама, сугерише детаље, помаже студентима у дефинисању предлога мера и анализи ефеката, водећи рачуна о стручном квалитету рада и поштовању задате структуре рада.

 Имајући у виду да су консултације ограничене, како по броју, тако и по трајању, и да би ефекат консултација био максималан, студенти треба да:

  • на консултације долазе редовно у утврђеним терминима;
  • буду добро припремљени за консултације (детаљно упознати са темом, са радним материјалом прикупљеним у пословном систему, спремљених питања за ментора);
  • на консултације носе сав материјал у вези рада, откуцан на рачунару и технички сређен према правилу
  • бележе информације са консултација и сугестије ментора;
  • активно учествују у консултацијама.
    Термине и начин извођења консултација, ментор дефинише у договору са студентима. Консултације могу бити обављане:
  • уживо лицем у лице,
  • слањем штампаног материјала;
  • телефонски;
  • електронском поштом (e-mail).

 

ПОЛАГАЊЕ ИСПИТА

 У овој тачки рада биће приказан финални део реализације премета Завршни рад и дате информације о испуњености услова за одбрану рада, чин одбране завршног рада и начин оцењивања студената на овом предмету.

 

ИСПУЊЕЊЕ УСЛОВА ЗА ОДБРАНУ ЗАВРШНОГ РАДА

 

Први редовни термин за полагање овог предмета је јунски испитни рок. Услови које студенти треба да испуне да би могли да полажу овај предмет су следећи:

  1. положени сви испити утврђени студијским програмима;
  2. урађен завршни рад према датом упутству;
  3. рад верификован од стране ментора у погледу отпоштоване структуре рада, стручног нивоа рада и практичности;
  4. предат завршни рад у четири примерка тврдо коричен и штампан у боји;
  5. предат завршни рад на CD-у који садржи рад у Word-у и презентацију у PowerPoint-у;
  6. освојено најмање 30 поена у предиспитним активностима;
  7. пријављен испит из предмета "Завршни рад ".

 

Последњи термин за одбрану завршних радова је 30. септембар текуће школске године. Након овог термина студенти обнављају предмет "Завршни рад " у летњем семестру, поново га слушају и изнова раде Завршни рад.

 

ОДБРАНА ЗАВРШНОГ РАДА

 Одбрана рада се одржава у просторијама Факултета и неопходно је да студенти буду на Факултету најмање 30 минута пре почетка одбране како би извршили непосредне припреме за своју одбрану:

  • постављање и повезивање рачунара и видео-пројектора;
  • покретање презентације и завршне припреме.

Председник комисије води одбрану и то:

  • отвара одбрану читањем назива теме и пословног система;
  • представља чланове комисије и студента;
  • даје реч студенту;
  • даје реч члановима комисије да испитују студента;
  • саопштава оцене студентима.

 

У циљу квалитетније одбране рада студенти приликом свог излагања треба да воде рачуна о следећем:

  • излагање треба да буде конкретно и сажето, тако да се из њега може схватити суштина рада са посебним освртом на предлоге мера и њихове ефекте;
  • треба имати у виду да је комисија детаљно упозната са садржином рада, па сходно томе, у свом излагању, није потребно обрађивати сваку тачку исцрпно страну по страну и задржавати се на објашњењу појединих шема, табела и сл.;
  • одбрана се изводи уз помоћ презентације рада реализоване у програму Power Point, што значи да студенти своје излагање треба да ускладе са слајдовима;
  • просто исчитавање садржине слајдова није дозвољено, већ се рад мора презентирати својим речима;
  • будући да се одбрана реализује уз помоћ Power Point презентације студенти немају потребе за додатним помоћним материјалом;
  • студенти имају 20 мин времена да изложе свој рад.

 

Након завршетка излагања рада од стране студената комисија поставља питања на која студенти дају одговоре. Потом се комисија повлачи и оцењује студенте. Саопштење оцена студентима је јавно, а саопштење врши председник комисије.

 

Након завршене одбране рада студенти имају још и обавезу да изврше:

  • раздуживање са опремом (рачунар, видео-пројектор и продужни кабл);

 

ОЦЕЊИВАЊЕ

 Успешност студената у савлађивању садржаја студијског предмета континуирано се прати током наставе и изражава у поенима. Од укупно 100 поена, предиспитне обавезе обухватају 70, а испитне 30 поена. Под испитним обавезама студената подразумева се сам чин усмене одбране завршног рада пред комисијом.

Услов за одбрану завршног рада је да се у оквиру предиспитних обавеза оствари минимум од 30 поена. У следећим табелама дат је преглед вредновања активности студената изражено у поенима и изражавање освојеног броја поена кроз оцену.

Елементи који се вреднују за формирање оцене

Р.

бр.

Елемент 
вредновања

Садржај елемента 
вредновања

Врста 
поена

Поени


Предавања

  • присуство предавањима
  • консултације са ментором

Предиспитни поени

10



Ангажовање студента

  • ангажовање у пословном систему
  • ангажовање ван пословног система
  • консултације са ментором

Предиспитни поени

20



Стручни квалитет рада

квалитет и практичност обрађене теме

Предиспитни поени

20



Техничка обрада рада

квалитет техничке обраде рада

Предиспитни поени

10



Презентација

квалитет презентације рада

Предиспитни поени

10



Одбрана рада

квалитет усмене одбране рада (излагање и одговарање на питања)

Испитни поени

30

Укупно:

100

 

Формирање оцене на основу броја поена

Број поена

Оцена

0 - 54

5 (недовољан)

55 – 64

6 (довољан)

65 – 74

7 (добар)

75 – 84

8 (врло добар)

85 - 94

9 (одличан)

95 - 100

10 (одличан-изузетан)

 

ИЗРАДА ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ

 Након завршетка завршног рада, у оквиру припреме за усмену одбрану рада, студенти израђују презентацију у програму MS PowerPoint. Презентација рада је веома битан елемент у укупној реализацији завршног рада због тога што се:

  • презентација вреднује од 0 до 10 поена тј. једна цела оцена може да се добије или изгуби у зависности од њеног квалитета;
  • од квалитета презентације у многоме зависи и квалитет усмене одбране рада, будући да се студенти њоме руководе у току излагања.

 

Приликом израде презентације треба водити рачуна да се задовоље следећи елементи израде:

  • број слајдова треба ускладити са временом дозвољеним за излагање рада од максимално 20 минута. Да би се уклопили у расположиво време презентација оквирно треба да садржи 20-25 слајдова;
  • први слајд је обавезно насловни и треба да садржи све као и насловна страна рада;
  • сваки наредни слајд треба да има наслов и садржајни део;
  • у садржајном делу слајда треба да преовлађују слике, табеле, графикони, набрајања и сл. и треба да буду довољно велики да се јасно види шта је на слајду;
  • слајдове са пуно текста, нпр. читави пасуси текста, не треба стављати у презентацију јер значајно умањују квалитет презентације и саме одбране рада;
  • на слајдове стављати само оно што је најбитније за саму тему.

 

Треба избегавати слајдове са мноштвом различитих ефеката (појављивања слова и слика, обртања и сл.) који само успоравају приказ слајда и одвлаче пажњу од садржине слајда, тј. од суштине.

У пракси су се, као најбоље, показале једноставне презентације, без икаквих ефеката, мада слајдови са умереним и добро контролисаним ефектима могу да оставе одличан утисак.

Пример оквирне структуре презентације завршног рада би могао да изгледа овако:

слајд 1: насловна страна;

слајд 2: циљ завршног рада;

слајд 3: подаци о пословном систему;

слајд 4: производни или услужни програм;

слајд 5: општи приказ снимка постојећег стања;

слајд 6-10: детаљнији приказ снимка постојећег стања;

слајд 11-12: анализа снимљеног стања;

слајд 13: списак предложених мера;

слајд 14-18: детаљнији приказ предложених мера;

слајд 19-20: анализа ефеката предложених мера.

 

Ово је само оквирна структура једне презентације и није обавезујућа. Оцена је да нема потребе за закључним слајдом будући да је образложење ефеката предложених мера само по себи закључак.

Студенти могу сами, према свом нахођењу, да садржајно већи или мањи акценат ставе на поједине тачке из свог завршног рада, руководећи се чињеницом да треба да изложе суштину рада, без непотребног залажења у поједине детаље рада.

  

ФОРМАТ ТЕКСТА

 Завршни рад има конкретне стандарде: број страна - 30-40, једноструки размак између редова, минимум 15 фуснота, односно 15 оригиналних извора литературе.

Мастер рад има конкретне стандарде: Број страна 70-80, једноструки размак између редова, минимум 30 фуснота, односно 30 оригиналних извора литературе.

            Рад куцати у програму MicrosoftWord на папиру формата А4 са доњом 2 cm и горњом маргином од 2,5 cm, а левом 3 cm и десном од 2,5cm. То су иначе и стандардно предвиђене маргине за овај формат у Word-у.

            Текст се пише у стилу Normal, TimesNewRoman фонт величинe 12 pt са ћириличном или латиничном тастатуром. Нека су oбе ивице поравнате (Justify), First line 1,5 cm. Нумерација сваке стране је у оквиру доње маргине – центрирано. Свако поглавље почиње на новој страни. Штампати једнострано.

                        Наслови су у стиловима:

  • Heading 1 – TimesNewRoman,центриран, подебљан (Bold) величине 14 pt
  • Heading 2 - TimesNewRoman, величине 12pt (Bold), left
  • Heading 3 - TimesNewRoman, (Bold ), величине 12pt, left

Једначине

            За једначине користите EquationEditor, са нумерацијом на десној ивици.

                                                                                    (1)

Табеле

            Табеле треба означити на следећи начин. Нумерацију табела вршити на нивоу целог рада

Табела 1: Експериментални резултати

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Слике

            Назив слике поставити испод слике. Нумерацију слика вршити на нивоу целог рада.



 

Слика1: Приказ ...

 

 

 Литература

            Литература се наводи на крају рада, треба да садржи најмање 15 оригиналних извора (а за мастер рад до 30 оригиналних извора), после закључка по азбучном редоследу и нумерише у угластим заградама, а у тексту се упућује на литературу одговарајућим бројем у угластој загради[2].

[1] V.Vučković, "Opšta teorija mašina", Nauka, Beograd, 1997.

[2] P.Miljanić, “Naknadna veoma precizna regulacija periodičnih sistema”, VIII Simpozijum Energetska elektronika – Ee'95, Novi Sad (YU), sept.1995, pp.5-14.

[3] L.Tolbert, F.Z.Peng, T.Habetler, "Multilevel Converters for Large Electric Drives", IEEE Trans. on Industry Applications, Vol.35, No.1, Jan/Feb.1999, pp.36-44

АНГАЖОВАЊЕ СТУДЕНАТА

Актуелности

Дозвола за рад_Пословни и правни факултет

 PPF Dozvola1 thumbnail

PPF Dozvola2 thumbnail

PPF Dozvola3 thumbnail

Акредитоване основне академске студије ПРАВО (240 ЕСПБ)

Uverenje oas pravo x

Акредитоване мастер академске студије ПОСЛОВНО ПРАВО (60 ЕСПБ)

Uverenje mas pravo x

Дозвола за рад (допуњена - измењена...)

Дозвола за рад

КАПК усвојила Извештај о спољашњој провери квалитета Факултета за пословно индустријски менаџмент (ФПИМ)...

KAPK Izvestaj Thumb

Овде можете погледати цео извештај...

Акредитација установе - 2014. година

ReAkreditacija ustanova big

Акредитоване основне академске студије - 2014. година

ReAkreditacija OAS big

Акредитоване мастер академске студије - 2014. година

ReAkreditacija MAS-IEM big

ReAkreditacija MAS-IM big

Акредитоване докторске студије - 2014. година

ReAkreditacija DS big

Решење о промени седишта

Решење о промени седишта факултета...

Акредитација установе - 2009. година

AkreditacijaUstanove x

Акредитоване основне академске студије - 2009. година

Uverenje Akreditacija-x

Акредитоване мастер академске студије - 2009. година

Resenje AkreditacijaMaster1

Resenje AkreditacijaMaster2

Resenje AkreditacijaMaster3

Решење из 2002. године

 Resenje 2002 strana1x

Resenje 2002 strana2x

 

 

Ко је на мрежи: 21 гостију и нема пријављених чланова